Иду ли иду избори
И да је председник Републике у ситним сатима дубоких мисли одлучио да буде ванредних парламентарних избора, небитно 18. или 25. октобра, не може сам да их распише. Све док му од премијера Ђуре Мацута, односно Владе не дође предлог са образложењем зашто би требало распустити Народну скупштину (чл. 109 Устава). Како Влада и Скупштина делују као једно, образложење неће бити да су два органа у политичкој свађи јер је коалициона Есенес већина јасна и, логично, није изгласала неповерење сопственој влади пре неку недељу. Разлог распуштања неће бити ни тај да Влада не може да ради са парламентом јер је овај не слуша и одбија јој законе које напише. Биће нешто треће, формално и тривијално – потреба народног уједињења, међународна неизвесност, економски просперитет или тако шта.
Тек кад стигне тај владин предлог, онда се, бива, активира надлежност председника Републике. Он може, а и не мора, да дела у складу да предлогом. Али, неће се десити да предлог не прихвати јер је, наравно, све унапред договорено и јер се зна ко је шеф. По сопственом плану, председник Републике распушта Скупштину и изазива ванредне изборе, који ће се одржати најдаље два месеца од расписивања. И дођосмо до оних октобарских датума на којима ће се видети ком’ опанци, ком’ обојци. Мада, знајући да се избори траже готово 500 дана, све док се не распишу узалуд је веровати.
И да заборавимо јавно обећане датуме избора – о којима је, узгред речено, и Мацут морао да се огласи – да су избори „вруће, вруће“ види се по свакодневној целовечерњој кампањи „у народ“. Неко рече председник иде попут феудалног краља да обилази поданике који му се жале на злу срећу, неправду локалних великаша или државу саму, а само он им може помоћи. И он, добри сизерен, те судбе смирено слуша, готово у трену решавајући проблеме, између два залогаја у врелој музичкој шатри или онако с ногу, тек испод сунцобрана. А будући гласови само се бележе – тако то ради мајстор, онај ко зна.
Ови други, главни му изборни такмаци, студенти, примирили се бар што се улице тиче, али не спавају. Неће шаторе, печене волове, ни Бају ни 2/4 такт. Хоће нешто боље, изборну победу. Зато се организују како они то најбоље знају преко мрежа и портала, обучавају се и иду у кампању, ненападну, достојанствену, поштену – нефункционерску, неуцењивачку, небуџетску, али са изгледом победничку. Бар тако „антићаци“ анкете злих језика показују.
У таласима нападани да скривају изборну листу, студенти су издржали све до сад да те потенцијалне кандидате не изложе медијским гасним коморама. Још мало. А ако су бирачи збуњени или су заборавили, ниједна изборна листа није састављена нити је објављења (не узимамо у обзир објаву једне медијске тровачнице). Законски, изборне листе се подносе до 20 дана пре одржавања избора а тек када Републичка изборна комисија утврди и објави збирну листу (најкасније 15 пре дана гласања) све изборне листе постају јавне. Имена кандидата тада су видљива па онда у напад, свако свога, свако своме.