Актуелности
Ипак најбоље у један фронт
После новосадске трагедије (1. новембра 2024. године) Србија се озбиљно политички заљуљала. Учмалост, слабост и безнадежност готово уништене опозиције заменио је свеопшти бунт студентске младости против апсолутне власти појединца (А. Вучића) и његове милитантне организације (која се тек зове политичка странка, СНС). Студенти у блокади ушли су у ринг против таквог вође и организације тражећи да им се врати отета Србија и њихова будућност. Не, није их послушао силник, а и зашто би?! Е онда је дошао ултиматум распиши изборе. Ни тада није слушао (кажу му, кукавицо) али, сада се, после године и по, предомислио. Непознато је зашто ризикује док га све време подржавају четири посвађане ноге – владе Русије, Кине, САД и лицемерне ЕУ – српскога стола. Шта год да је, а понајпре би могли бити каприц и сујета најдуговечнијег и најуспешнијег председника српског икада, шефа државе, довело је до тога да ћемо на опште изборе 25. октобра ове године.
Из свемира се види да ће се главна изборна битка одиграти између изборне листе студентског покрета и оне Есенесове са приде минорним савезницима. Наизглед, обични студенти, омладина само са мозгом, тешко ће победити богату машинерију вођину која је прогутала државу, све са финансијским, полицијским и насилничким „ћаћад“ ресурсима. Али студенти су, к’о студенти, реални – траже немогуће (шездесетосмашка водиља). Ништа до победу. Да ли је она ближа ако се у изборном дану једноставно буде одлучивало: за или против вође и организације му? Актуелно, као питање свих питања искрсло је: да ли противници, из било каквог разлога, ове аутократије треба да стану уз студентску изборну листу и повуку се из трке за парламент?
Само да се подсетимо, студенти су од почетка гајили отклон не само од владајућих отимача Устава, него и према опозицији. У томе су остали доследни, иако је с почетка изгледало да би здраворазумски било направити договор са опозицијом, алијансу о заједничком фронту против. Студенти нису веровали ни бива десним, ни као левим опозиционарима јер се, на пример, сећају да је Д. Ђилас, ваљда старим другарством изазван, отишао на ноге ненадлежном (А. В) после београдских избора 2023. године, а да М. Јовановић и десна екипа имају потенцијал СС Заветника да по теми „патриотизма“ или традиционалних вредности ускоче у Есенес седло.
Теоријски, победничка математика могла је бити и у три савезничке групе од којих би, поред студентске, и либерална (лева) и конзервативна (десна) прешле цензус. Тако би у збиру победиле, налик црногорском примеру свргавања аутократе (2020. године). Показало се да годинама сецкана опозиција нема потенцијал солидарисања па је преостао мађарски модел пораза сличног аутократе (2026. године) – сви иза једне изборне листе.
Управо је на ствари груписање око студената и још увек постоји шанса, до 10. октобра, да се повуку предате опозиционе листе, којима је ионако прелазак изборног прага (3%) готово немогућ задатак. Потврда тактике „сви против њега“ заправо је јединствена прилика да добијемо назад украдену државу. Већина опозиционих странака стала је уз студенте који побеђују, као и све дужи низ функционера партија које су већ предале изборне листе. Ако буде још мало памети и добре воље преосталих бацача гласова у Есенес кош (Д. Ђилас, З. Понош, М. Јовановић) ето нама битке један на један. Студенти су то младалачки храбро крстили: ми против мафије.
И док студенти имају бицикле којима поново крстаре земљом без предводника кога ће природно изборна победа изнедрити, дотле председник Републике гура сопствену функционерску кампању у мрак идолпоклонства. Свака његова је света па је задужени есенесовци бесомучно бифлају. Тренутно се гусла о „уједињеној Србији“ под Есенесом против „тоталитаризма, једноумља и забране другачијег мишљења“ која, да додамо, нашим новцем „купује“, у првом реду, пензионере, тик пред изборе. Ако му закон и не забрањује да буде истовремено на функцији и на страначкој листи (лично бих Устав по том питању другачије протумачио), тек би најављеном оставком (27. септембра), седом у своју стару шкоду или можда скоком на бицикл, мало поштеније стао на црту студентима. Ако му не буде касно, они већ увелико педалирају.