Изборна уравниловка
![](/assets/images/photos/slobodan-orlovic.jpg)
Да ли је онда такав парламент народно представништво? Тако изабран, „безимени” посланик није народни представник, већ само гласајућа карика страначке олигархије. Што већа послушност, већа је шанса да се опет нађе у парламенту. Ни у трагу нема његове аутономности да ради и гласа у општем интересу (захтев још француских револуционара), онако како га он схвата.
На покрајинском нивоу ове мане су биле бар преполовљене. Део посланика изабран по већинском систему имао је своје име и презиме пред бирачима па и пред странком; већински посланици су имали ауторитет и одговорност јер су знали одакле долазе, где се враћају и ко им вреднује рад. Тиме је бар та половина Скупштине била позната бирачима, чиме је отуђеност бирача и бираних смањена. Такав посланик није страначки број или „роб”, већ политички ауторитет који и сам има прилику да победи на изборима.