Поновно незаконито ограничење рада угоститељских објеката
Од када је проглашена епидемија заразне болести COVID-19 правила понашања у Србији се свакодневно мењају и то на начин што се, по правилу, уводе нова ограничења и забране. Није спорно да у зависности од епидемиолошке ситуације треба прописивати само оне мере које су оправдане. Међутим, један од већих проблема се појављује када ограничења или забране уводи орган или функционер који за то није надлежан. Пре свега се из медија може сазнати да су општински и градски штабови за ванредне ситуације у појединим локалним самоуправама увели одређена ограничења или забране.
Пре неколико месеци локални штабови за ванредне ситуације су у неколико општина и градова ограничили радно време угоститељских објеката. Такво ограничење није било у складу са важећим прописима, јер локални штабови за ванредне ситуације нису за то овлашћени (вид. https://srpskipravnickiklub.rs/2020/07/28/ograni%C4%8Denje-radnog-vremena-gde-pi%C5%A1e-da-tako-mo%C5%BEe.html)
Међутим, ових дана штабови за ванредне ситуације у неколико општина су опет ограничили радно време угоститељских објеката до 21 час. За ово ограничење се може сазнати само из медија. Власници кафића и ресторана су за ову новост сазнали неколико сати пре него што је „наредба ступила на снагу“.
Заиста је неприхватљиво да се за таква ограничења сазнаје само из медија. Недопустиво је да се одлуке о ограничењу радног времена не објављују. То производи правну несигурност и за угоститеље финансијску неизвесност и проблеме. Најважније је подвући да локални штабови за ванредне ситуације нису овлашћени да уводе такво ограничење. Такво ограничење може да уведе само Влада Републике Србије уредбом или скупштина општине и града својом одлуком.
Једно од основних правних начела јесте правна сигурност која је доведена у питање. Нарушена је јер „правила понашања“ прописују они који за то нису овлашћени, одлукама за које скоро нико не зна да постоје. За неког ко није правник скоро је немогуће да утврди шта је дозвољено а шта је забрањено.
Сада се намеће ново питање - која је санкција предвиђена за оне угоститеље који прекрше овакве наредбе? Прво да истакнемо да штабови за ванредне ситуације нису овлашћени да прописују прекршаје, мада то у пракси поједини незаконито чине. Супротно закону је да се било ко казни на основу наредбе која је донета од стране неовлашћеног органа, коју нико није видео и чија је права садржина непозната па се доводи у питање да ли таква наредба заиста сме да постоји. Негативан одговор се подразумева.
А да ли власници угоститељских објеката који су претрпели штету због овако уведеног ограничења радног времена могу да траже од државе накнаду штете? Чињеница је да ће они претрпети штету јер им је радно време незаконито ограничено. По закону имају право да им се штета надокнади јер им је противправно нанета. Али ако се донесу судске пресуде да се власницима угоститељских објеката надокнади претрпљена штета, платиће је неко други а не доносиоци незаконитих наредби. Платиће је мимо своје воље грађани Србије, путем пореских дажбина.
(Аутор је доктор правних наука и асистент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду)