Три човека четири гласа – зашто се гласовима мањина додаје 35 одсто

Измене Закона о избору народних посланика свим мањинским листама поред природног прага који већ имају додају још 35 одсто на тзв. количник за расподелу мандата.

Усвојене на предлог Савеза војвођанских Мађара, али уз подршку других мањинских партија и странака владајуће већине – измене закона о избору представника мањина у Скупштини Србије и у општинама, доносе нешто другачију рачуницу.

И раније за мањинске партије нису важили општи услови и цензус био он пет по старом или три одсто по новом закону, него тзв. природни праг. У преводу – ако се послужимо примером претходних избора, уколико гласа више од три и по милиона бирача, једно посланичко место вреди око 15 хиљада гласова - а то је у ствари тај природни праг за мањине.

“Усвајањем нашег амандмана се коригује природни праг, не увећава се број добијених гласова, него се приликом расподеле мандата количници листа странака мањина увећавају за 35 одсто”, појашњава законску одрербу Балинт Пастор, посланик СВМ-а на чију је иницијативу измена и усвојена.

Опозициони посланик Ђорђе Вукадиновић за усвојено решење каже да је претерано и да се “подлегло притиску странке мањина која је коалициони партнер владајуће већине”.

Орловић: Гласовима мањина додају се и “непостојећи”

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић каже да је сада отворена могућност да гласовима мањинских партија буде додато још 35 одсто тзв. непостојећих гласова.

Да је исто правило важило на изборима 2016., у протекле четири године у Скупштини би вероватно било бар 12 уместо садашњих 10 посланика мањинских заједница. Наиме, увећање такозваног количника за расподелу мандата за 35 одсто имало би утицаја на изборни резултат две од пет листа које су прешле природни праг.

Примера ради, гласови који вреде за један и по мандат (нешто више од 23 хиљаде) увећани за трећину Зеленој странци обезбедили би чак два посланика уместо само једног, док би Савез војвођанских Мађара уместо четири имао бар пет мандата.

Међутим, у СВМ-у објашњавају да је управо промена изборног цезуса била разлог да се у закон уведе и промена обрачуна количника за мањине. Како кажу – лакше је освојити три него пет одсто, па ће мање бити оних који остају испод линије цензуса, а самим тим мање и тзв. неосвојених гласова који се по правилу распоређују добитницима избора.

“Да наш амандман није усвојен, могло би да се деси да са истим бројем освојених гласова странка националне мањине има мање мандата него што би имала са старим законом по којем је цензус био пет одсто”, истиче Пастор.

Вукадиновић: Логична проблематичност

“Замислимо ситуацију - шта би се десило да сви пређу цензус и да не буде расутих гласова? Да сви прођу, од кога би онда странке мањина добиле више? Ако имају три добиће четири мандата или више, онда пет или пола шест… То би онда морало да иде науштрб других партија. То је само једна илустрација логичне проблематичности”, наводи Вукадиновић.

Вукадиновић, данас посланик групе Нова Србија – Покрет за спас Србије, као политички аналитичар на изборима 2012. био је носилац листе влашке мањине. Сматра да је једно борити се за права мањина и бити на њиховој листи, а друго, како каже, тражити преко хлеба погаче. Тако види нову одредбу закона.

“Једно је да ви олакшате присуство националних мањина у парламенту, али не на уштрб начела један човек један глас”, каже Вукадиновић.

И професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић уверен је да се оваквом рачуницом нарушава Уставом гарантована равноправност свих гласова; односно, овако би неки гласови, ма како их мало било, могли да вреде више него неки други.

“Овако имамо ситуацију да три гласа неке мањине вреде као четири, то значи да три гласа мањине вреде више него нпр. три српска гласа”, каже Орловић.

Иста правила као за републичку скупштину важиће и за општинске - и ту ће се за мањинске партије примењивати поменуто увећање количника за расподелу мандата. Они који овакво законско решење не одобравају, забринути су да би тај нови обрачун у неким општинама могао да фаворизује неке партије и искриви реалну слику о заступљености националних мањина у тим срединама.

Представници СВМ-а објашњавају - 35 одсто се не додаје ако листа пређе цензус од три одсто.

Како каже Пастор - не увећавају се количници Савез увојвођанских Мађара у Кањижи или у Суботици, где традиционално прелазе општи цензус. Верује да ће и на покрајинском нивоу СВМ имати више од три одсто и да ни ту неће бити додатног увећања количника у расподели мандата.

Вукадиновић пак каже да је то “други пар рукавица” и да је требало и у закону изричито навести да у таквим ситуацијама додатног увећавања нема.

Професор Орловић сматра да сада када је ово решење усвојено “нема назад”, да оно постаје Уставом загарантовано право и да се више не може одузети.

Пастор: Питање природног прага Уставни суд препустио парламенту

Како објашњава Орловић, требало би да реагује Уставни суд. С друге стране, Балинт Пастор сматра да је Уставни суд 2011. године Скупштини Србије препустио да одлучи како ће мањине бити заступљене и да је то решено питање.

“Уставни суд је заузео становиште да је питање законодавца како ће обезбедити припадност мањина у парламенту. Народна скупштина има слободу у том питању и мислим да није доведена у питање једнакост права гласа, јер се не увећава број гласова, него се коригују количници што као решење постоји у упоредном праву и у неким другим државама”, указује Пастор.

Према речима Орловића, за овакво решење врло је проблематично наћи правно образложење поготово јер у неким земљама у окружењу за мањине чак важи исти цензус. Нема природног прага, тако да је ово неки супер супер природни праг”, оцењује професор Орловић.

“Супер природни праг”, што ће, како се чини, бити специфичност Србије, у овој подели карата наће направити никакве значајне промене, али на дужи рок – “суперпозитивна” дискриминација не мора да буде само позитивна.