Изборна уравниловка

Да ли је онда такав парламент народно представништво? Тако изабран, „безимени” посланик није народни представник, већ само гласајућа карика страначке олигархије. Што већа послушност, већа је шанса да се опет нађе у парламенту. Ни у трагу нема његове аутономности да ради и гласа у општем интересу (захтев још француских револуционара), онако како га он схвата.

На покрајинском нивоу ове мане су биле бар преполовљене. Део посланика изабран по већинском систему имао је своје име и презиме пред бирачима па и пред странком; већински посланици су имали ауторитет и одговорност јер су знали одакле долазе, где се враћају и ко им вреднује рад. Тиме је бар та половина Скупштине била позната бирачима, чиме је отуђеност бирача и бираних смањена. Такав посланик није страначки број или „роб”, већ политички ауторитет који и сам има прилику да победи на изборима.