Моја виђења као посматрача у Кули на бирачком месту број 6
До 13:00 гласало је 60% људи. До краја дана још 7%.
Преко 90% бирача били су старији од 60 година. Велика већина је рекла да су их звали из бирачког одбора (који на то нема право, нити је то радио) да дођу да гласају. Како је време одмицало, тако су повећаване бројке тих наведених позива, било је и исказа да су их позивали и двадесетак пута. Више њих је доводио помагач (законско право), који је с њима ишао иза паравана и помагао им да гласају: углавном онима с душом у носу. За многе од њих је било јасно да фотографишу бирачки лист иза паравана. Председница БО је на лукав начин једном пијаном Мађару то и доказала: рекла му је да јој мора дати телефон да избрише снимак, и он јој је дао. Она је онда узела телефон, БМ је затворено, и позвала полицију. Из полиције су рекли да позове ОИК. Из ОИК су рекли да убаци листић, обрише снимак и да му се каже да то више не ради, те да се пусти да оде. Један је одгурнуо представника БО кад је констатовао да је снимао листић, силом га убацио у кутију и изгурао свој пут напоље. На БМ су се појављивали и људи који су били пријављени за гласање од куће, углавном су их довозили људи средњих година, који би им онда били и помагачи. Кад је исти помагач други пут довео неку бакуту на гласање, наша председница БО је изашла напоље и у његовим колима пронашла женску особу с паралелним списком. Позвана је полиција која се правила гљива и свој посао схватила као заштиту људи из тог аутомобила од људи који су се окупили да их спрече да воде паралелан списак.
Пријавио сам се да посматрам и гласање од куће. Од 16+2-1, тј. 17 укупно, тако је гласало њих 14. Буквално свих 14 је тврдило да су их толико звали из изборне комисије да морају да гласају да су се пријавили да гласају од куће. А код куће су углавном били упаљени телевизори (ко их има, било је и оних који су живели у неусловним кућама у којима нема ничег сем мириса мемле, неокупаности и неког кувања), а на ТВ или Информер или Пинк, на једном месту и РТС, а на једном Н1. На том последњем месту је била жена очигледно на самрти, и њен син, који је евидентно гласао уместо ње, и на одласку нам дао по мандарину уз срећно млади Куле, мислили су ови СНСовци да ће присиљавањем моје маме да гласа за њих добити глас, е вала неће.
На једном месту је једна старија жена изричито тражила да гласа сама, све време се свађајући са снајом која јој је говорила да ако опет гласа за Вучића више никад неће видети своје унуке, јер одлазе за Намачку и више се неће враћати. А она јој је рекла, ти си снајо једно зло, и срећан вам пут, и не враћајте се, кад сте против нашег председника. Једна шлогирана и потпуно одузета жена је све време говорила ве-ве-ве-ве на било какво питање и коментар, наводно је у том стању већ пет година, а њен муж је гласао и за себе и за њу сасвим јавно за СНС, све гледајући Информер.
И на другим БМ сам чуо да је било слично. Један комшија из исте МЗ је рекао да они нису организација него машинчуга, и да смо немоћни против ње. Наиме, сваког старијег од 60 година су, воленс-ноленс, привели на гласање, рачунајући да су им то скоро сигурни гласови.
Али су се мало и преварили.
Двадесетак посто гласова за листу број 3 имало је заокружен и прешаран број 1, и накнадно заокружен и број 3. Само један глас за листу број 1 имао је првобитно заокружен па прешаран број 3. Исто тако, многи гласови за број један били су или потписани или су имали иницијале. У оба случаја је очито да је тај листић тако обрађен јер је фотографисан. То је озбиљна манипулација и уцењивање, али је тешко доказиво шта се догађа иза паравана. Вероватно се мора редизајнирати параван тако да се у неку мању кутију стави листић, да га само бирач види, али да сви могу да виде бирача и његове руке, еда не би могао да вади мобилни телефон и слика.
На једном БМ поред код смо више пута пролазили док смо ишли да скупљамо гласове од куће, био је шпалир људи с великим беџом с ћирилићним словом ћ, и кроз тај шпалир су морали да прођу бирачи док су одлазили да гласају. То је деловало баш морбидно.
Млади Кула су били видљиви на улицама, пратили су нас свуда где смо одлазили по гласове, али нису никог доводили, нити је много младих изашло на изборе. Гласови које су млади добили били су од старијих који су користили анонимност да ипак гласају против Вучића. Могло би се рећи да га се људи боје, али га и мрзе. СНС персонификујем с њим, јер они тако и граде свој имиџ: они су он, држава је он, и може га сменити само нека харизматична личност, а такве насупрот њега нема.
Пратећи WA групу на којој смо посматрачком штабу јављали резултате излазности и бројања, видео сам да је у самој Кули на 7 од 8 места победила листа младих Куле, а на једном СНС са само 12 гласова разлике (наводно је тамо СНС до сада био више него убедљив, и пеглао резултате на другим местима). И Куцура (русинско село) гласало је за младе. Али су зато сва остала села била за неорадикале. Да ли из убеђења, због притисака, структуре становништва, не знам. Највећа разлика у корист СНС била је у чисто мађарским срединама, што значи да је коалиција са СВМ била пресудна за коначну победу СНС, а да су Мађари много послушнији од Црногораца. Наводно су Црногорци до прошлог августа били масовно за СНС, али су се предомислили кад су ови довели батинаше са стране да бију омладину. И ту им прорадио понос.
Три лажне листе су на мом БМ освојиле 5 гласова укупно. У целој општини 283, од тога GG Млади за Кулу 144, сигурно људи који нису схватили да су прави млади под бројем 3. Требало им је, мислим, по 500 потписа да се преда листа. Морало би се инсистирати да организације које не скупе број гласова бар једнак броју потписа, а мислим и много више, буду забрањене, њеним носиоцима и кандидатима забрањен политички ангажман бар на 5 година, и да се финансијски казне тако да се пуше. Па, ако им Удба надокнади трошкове, нек надокнади. Бар ће им се буџетски појавити нека необична ставка, ако буџет буде иоле транспарентан.