Летеће измене на месту декана
Добар део наше јавности, бар оне академске, упознат је са „дејствима“ у вези са јулском сменом декана (Б. Ристивојевић) на Правном факултету у Новом Саду. Ове јесени бивања кулминирају – уместо „довођења к познанију права“ један државни правни факултет од закона бежи. Наиме, новосадски суд је донео извршну исправу (П1 24/2022 од 13.10.2022) по којој је, овде потписник, враћен на функцију декана, али му се, уз помоћ физичког обезбеђења, онемогућава да у деканат уђе. Попуњава се рубрика „да ли је могуће“ невероватном чињеницом да један државни правни факултет игнорише одлуку суда. Све је почело сменом декана на „врелој“ седници Савета (7.7.2022) због, како је наведено, информисања студената о академским стипендијама у руској амбасади (објашњено као „политичка подршка Русији“ „након почетка сукоба у Украјини“) и неког званичног ручка у дане студентског беседништва на Златибору. Сви који су подржали декана су потом смењивани са функција: један асистент, у статусу узбуњивача, је беспризорно већ отеран на улицу (30.9.2022), а покренути су монтирани поступци не би ли се некако читава та „деканова клика“ елиминисала са Факултета. Смењени декан је пресавио табак и Виши суд је недавно (13.10.2022) донео привремену меру којом је враћен на функцију (до окончања судског поступка који је у току). Међутим, не лези враже, Правни факултет се пропиње изнад суда, игнорише судску извршну одлуку, телом бранећи и печат и деканат. А „правно“ најневероватније ствари тек почињу. У тоталном заносу софизма који се десио на скорашњој седници Савета факултета од 19.10.2022, по замисли председника (Д. Милков), у неколико минута: ја сам „враћен“ у јул и на функцију декана (тач. 2); затим поново „разрешен“ (тач. 3); па је разрешен „декан“ (Т. Бугарски, која је прекјуче (?!), 17.10.2022, била „изабрана“ на седници Савета факултета и тако виртуелно досегла најкраћи „декански“ мандат у историји високог образовања од 48 сати (тач. 4); да би истог тог „декана“ (Т. Бугарски) „изабрали“ за „в.д. декана“ (тач. 5) и коначно, отпочели нови избор за „декана“ (тач. 6). За све то време, донета судска одлука стоји са стране чекајући (принудно) извршење, посматрајући неке правнике професоре и не верујући да је то што види могуће на правном факултету. А рекао бих да се и здрав разум слаже са њом. Све ово за наук нам открива да има много тога „трулог у држави Данској“ ако је појединац, председник Савета (уз то незаконито на функцији), убедио себе (а уцењујући остале) да је ово његов приватни рат на његовом и ничијем факултету, да може право подводити бесмислу газећи по угледу чувене академске институције, не презајући да умисли како је и суд испод њега. Сме ли се све то због малог, малецног, а личног интереса – суд је већ рекао, нека се изјасне студенти и свеколика српска јавност.