Уставни суд између важећег устава и текуће политике

Лаички посматрано, она могу бити показатељ разједињености у Уставном суду. У ствари, она су потврда да се у питањима оцене уставности, која каткад имају снажну политички димензију, судије Уставног суда не могу увек слагати. Специфичност овог случаја огледа су у томе што су три судије издвојиле мишљење не на коначну одлуку, којом се решава спор, већ на процесну одлуку о застајању с поступком. То је реткост. Оне су, најједноставније речено, оцениле да нису испуњени материјални и процесни законски услови за застајање с поступком. Ауторитет овом мишљењу дају и његови потписници, један је судија с највећим искуством у Уставном суду и бивши председник суда, други је редовни професор Уставног права на Правном факултету у Београду, а трећи је и раније издвајао мишљење, спреман да се не сложи са већином. Овакво издвојено мишљење не би требало да допринесе „расцепу” у Уставном суду, већ да подстакне и друге судије Уставног суда да буду прави чувари Устава и закона – каже др Петров.